Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“
Novi Sad, 2023.
Izabrane pesme
Iz prikaza Milice Ćuković u Poljima:
Hronološkim načelom i izborom iz totaliteta opusa uspostavljena, sa šest novih pesama obogaćena, knjiga Glad za pesmom, kao imanentno-antologičarski, samospoznajni i raskrivajući poduhvat, naslovnom sintagmom uputivši na predominaciju autopoetičkih tendencija, prisutnih u Radojčićevom pesništvu i ranije, a kao dominanta realizovanih u novijim ostvarenjima (pre svega, onim iz zbirke Tobogan), u tišini i rečima prepoznala je polove između kojih se zasniva istina poezije ovog autora. Viđen kao pretpostavka postojanja „sveta” i „zemlje”, sukob koji porađa istinu, u Šumskim putevima Martina Hajdegera „ne treba da se razreši u bivstvujućem koje upravo ima da se proizvede, niti on treba da se u njega skloni; sukob, naprotiv, započinje njime”, kao što ni otvoreni svet ne okončava zatvorenošću zemlje, naprotiv „[s]ukob nije rascep kao raspuknuće puke raspukline, već je prisnost s kojom sukobljene strane pripadaju jedna drugoj”. Na sličan način, sukob između reči i tišine, te predmeta i njihovih senki, dovodi do neizbežne prisnosti i uzajamnog pripadanja agonalnih činilaca kosmogonijsko-poetičke istine „Gladi za pesmom”, kao petodelnog epiloga Tobogana, epiloga istoimenog izbora čiji postepiloški dodatak čine nove pesme (okupljene u celini „Pri ruci”), konačnog epiloškog saznanja o jezičnosti čovekovog odnosa prema biću, kao temelja Gadamerove filozofske hermeneutike i simvola Radojčićeve poetičke vere. Pređeni put od neizgubljenosti i večnog vraćanja stvari u pesmi „Sećanje na stvari” do recentne pesme „Dodir” (kojom se Glad za pesmom zatvara), čiji su svi „predmeti” (stvari i bića) svedeni na reči („i ti i ja / u ovoj pesmi / samo su reči / samo smo reči”), svedoči o rečima kao jedinim razlozima i jedinim opravdanjima („Amo quia absurdum”), tj. autopoetičkom temelju iskusnog znalca dijalektike, kakav je Radojčić.