Čitalac, pisac, profesor. Tim redom.

Retko su gde u savremenoj srpskoj poeziji jednostavnost govora i dubina mišljenja tako stopljeni u jednu i nerazdruživu celinu kao što su u novim pesamama Saše Radojčića u knjizi To mora da sam takođe ja.

Svedenost u artikulaciji i minimalistički formatirane pesničke slike, bez obzira na njihovu živopisnost i slojevitost, mogu se smatrati poetičkom osobenošću Saše Radojčića ali i estetskim vrlinama njegovog pesništva.

Sa „Dečakom sa Fanara“, savremena srpska književnost dobila je odličan roman, mali spomenik carigradskim Srbima, a aktuelnost njihove sudbine potvrđuje se takođe kao univerzalni udes drugog i drugačijeg.