Божидар Кнежевић, Мисли

Bkn Misli

Српска књижевна задруга, Београд, 2025.

Приредио и написао поговор Саша Радојчић.

У питању је прво целовито издање Кнежевићевих фрагмената. Књига садржи два дела. У првом су фрагменти објављени у издању из 1902, једином за пишчевог живота, а у другом делу су фрагменти које је приређивач реконструисао из Кнежевићевог рукописа. У овом издању се налазе многи фрагменти који се по први пут објављују. Тако се, 120 година после смрти Божидара Кнежевића, његово најважније дело налази пред читаоцима у укупном обиму.

Књигу можете купити на сајту издавача.

Преносим неколико фрагмената из другог дела књиге:

  1. Истина је једино добро до којега човек може доћи само правим и чистим путем. До сваког другог добра може се доћи и прљавим и лажним путевима; зато су сва та добра лажна добра.
  1. Положаји у држави јесу као судови у кући, од којих је сваки намењен за разне потребе и од којих у сваком стоји одређена врста потреба и намирница. Само што у држави често бива да се у најфиније судове, намењене за најфиније потребе сипа оно што је за бацање и обратно.
  1. Само у слободи учи се човек да му је потребна слобода, да воли и поштује слободу; само се у слободи учи човек слободи, као што се само на ваздуху може дисати. И као што је у телу човековом све спремно за дисање чим изиђе из утробе материне, тако је у души зрелог човека све спремно да може дисати у слободи.
    И само слободни људи и народи умеју поштовати слободу других људи и народа. Док год буде заробљених народа, дотле ће увек бити опасност за слободу слободних народа. Робови не умеју да поштују слободу.
  1. Данашње лажно друштво личи на библиотеку, у којој су књиге распоређене не по унутрашњој вредности, него по формату и повезу.
  1. Човек је најлепша песма коју је земља отпевала у славу Бога; песма пуна бриге, туге и бола али и радости. Животиња је само јецање или урлик, дрека. Остале су ствари неме.
  1. Сваки велики дух има у себи нечега првобитног, космичког, нечега што је старије од људског друштва и његових конвенционалности. Отуд они често изгледају као дивљи у друштву углађених, просечних људи и ретко се покоравају утврђеним обичајима у које се уживљује само просечни човек.