Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2024.
Књига песама.
ЈЕЖЕВИ
ако већ морају да буду нешто
опипљиво и трајно што нису
наши језици склупчани
као јеж залутао у башту
док чека да псина прође
па да се протегне
и одгега натраг у поља
у шипраг у дивљину
ако већ морају да буду нешто
што нису наши језици дивљи
онда то неће бити прозори
огледала нити куће
у којима се спокојно живи
зури у жагор напољу
збивања без реда у градовима
на обалама на пустом месту
не наши језици нису куће
нити кућерци колибе шатори
изнети да у њима преноће
бродоломници и погорелци
нису чак ни пећине дубоке
јаме у земљи ископане
ни заклони од ветра
ништа што скрива и чува
ништа спасоносно нису
наши језици склупчани
као ми што смо голи
у свету у времену
наши бодљикави језици
само наизглед опасни
слаба заштита од ветрова
од зиме дажда врелине
они су као ми ми смо они
створења дивна и жалосна
наши језици дивљи јежеви
ако већ морају да буду нешто
нека буду то што јесу
ми бродоломници
ми погорелци
у свету у времену